Stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu: Vodič, iskustva i saveti

U poslednjih nekoliko godina, interesovanje za polaganje stručnog ispita iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu značajno je poraslo. Na forumima, društvenim mrežama i među kolegama sve češće se postavljaju pitanja: da li je ispit težak, ko može da ga polaže, koliko košta, kakva je perspektiva ovog zanimanja i kako se najefikasnije pripremiti. Ovaj sveobuhvatni tekst nastao je upravo na osnovu autentičnih iskustava brojnih polaznika i pruža realnu sliku puta do zvanja lica za bezbednost i zdravlje na radu - bez ulepšavanja i bez nepotrebnog zastrašivanja.

Šta znači biti lice za bezbednost i zdravlje na radu?

Poslovi bezbednosti i zdravlja na radu (BZNR) obuhvataju sistem mera, pravila i aktivnosti koje imaju za cilj sprečavanje povreda na radu, profesionalnih oboljenja i drugih poremećaja zdravlja zaposlenih. Lice za bezbednost na radu - kako se često kolokvijalno naziva - zaduženo je za procenu rizika, predlaganje preventivnih mera, kontrolu primene zaštitne opreme, obuku radnika i saradnju sa službom medicine rada. Uloga ove osobe nije samo savetodavna; u mnogim organizacijama upravo ona nosi veliki deo odgovornosti za usklađenost sa propisima.

Iako se često meša sa odgovornim licem za pregled opreme ili ispitivanje radne okoline, lice za bezbednost i zdravlje na radu je najpre pozvano da pokrene i održava čitav sistem prevencije. U velikim kompanijama to može biti tim, dok u manjim firmama jedan stručnjak pokriva sve aspekte. Interesantno je da su mnogi priču o svojoj karijeri u ovoj oblasti započeli slučajno, da bi danas bili izuzetno traženi na tržištu rada.

Zakonski okvir i ko ima pravo da polaže

Prema važećim propisima, poslove bezbednosti i zdravlja na radu može da obavlja svako lice koje položi odgovarajući stručni ispit. Ono što često iznenađuje kandidate jeste da obrazovni profil nije strogo ograničen. U praksi, ispit su uspešno polagali pravnici, medicinski radnici, profesori tehničkog obrazovanja, pa čak i osobe sa završenom gimnazijom. Jedan od ključnih kriterijuma jeste posedovanje 180 ESPB bodova sa tehničko-tehnoloških, medicinskih ili srodnih fakulteta ukoliko želite da budete odgovorno lice ili radite u agenciji. Za lice za bezbednost i zdravlje na radu koje će pokrivati potrebe jedne firme, fakultetska diploma nije nužna - dovoljan je položen ispit.

Ovakva fleksibilnost dovela je do situacija gde se u istoj prostoriji za ispit nađu diplomirani inženjeri zaštite na radu i osobe koje su nakon srednje škole savladale gradivo kroz tromesečne pripreme. Stoga su se na forumima mogle čuti diskusije o „ljubomori” onih koji su proveli godine na fakultetu, ali zakon trenutno ne pravi razliku u ovlašćenjima kada je u pitanju rad u privrednom društvu. Ipak, novije izmene nagoveštavaju da će se uslovi postrožiti, i da će sve više naglasak biti na tehničkom obrazovanju, posebno za sticanje licence potrebne agencijama koje se bave bezbednošću i zdravlja na radu.

Struktura ispita - četiri dela koja treba savladati

Stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu sastoji se iz četiri celine. Nije retka situacija da se ispit odvija vikendom, na adresi uprave u centru Beograda, i da ceo proces traje od devet ujutru do ranih popodnevnih sati. Mnogi kandidati ističu da je mentalna izdržljivost podjednako važna kao i znanje, jer napetost traje ceo dan.

Prvi deo - međunarodni izvori, ustav i osnovni zakoni

U prvoj prostoriji, pred kandidatima se nalaze papirići sa tri pitanja. Odgovara se usmeno, najčešće pred ispitivačem koji traži suštinu, a ne reprodukciju napamet. Pitanja pokrivaju konvencije (često se pominju Konvencija 155, 161, 187, Osnivački ugovori Evropske unije), ustavne odredbe o radu, načela prevencije iz Direktive 391, definicije poslodavca, lica za bezbednost na radu i preventivne mere. Iskusni polaznici kažu: „Ako znaš suštinu, proći ćeš. Oni prekidaju čim vide da razumeš - traže blic odgovore.”

Drugi deo - radno pravo, socijalno osiguranje i zdravstvena zaštita

Slično prvom delu, izvlače se pitanja iz Zakona o radu, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i propisa o zdravstvenoj zaštiti. Ovde će vas pitati o prekovremenom radu, evidencijama, povredama na radu, profesionalnim oboljenjima, godišnjem odmoru i diskriminaciji. Padanje na ovom delu retko je, ali dešava se onima koji potpuno preskoče neku oblast. Savet iskusnijih: pročitati osnovne članove, zapamtiti rokove čuvanja evidencija i razumeti razliku između profesionalnog oboljenja i bolesti u vezi sa radom.

Treći deo - pismena izrada procene rizika za konkretno radno mesto

Ovo je centralni deo ispita i mesto gde mnogi kandidati osete najveći pritisak. Nakon što prođete prva dva usmena ispitivanja, dobićete zadatak da za neko radno mesto (na primer, automehaničar, zavarivač, konobar, tkač, radnik na iskopavanju uglja) u roku od dva sata izradite akt o proceni rizika. Nekada je bilo dozvoljeno koristiti literaturu i lične pripremljene materijale, ali su pravila promenjena. Danas smete da imate isključivo spisak opasnosti i štetnosti i - eventualno - metodu koju ćete koristiti (najčešće Kini ili matrica 5x5).

Upravo zato je važno da se pre ispita vežba izrada procene za što više tipskih radnih mesta. Jedna učesnica foruma je podelila svoje iskustvo: „Dobila sam vodoinstalatera. Morala sam da napišem sve - od opisa procesa, sredstava za rad, snimanja organizacije, do mere zaštite, lične zaštitne opreme i zaključka o tome da li je mesto sa povećanim rizikom. Iako nisam imala literaturu, vrlo brzo sam ispisala procenu jer sam se oslanjala na logiku i svakodnevno iskustvo.”

Četvrti deo - usmena odbrana: procena rizika i pravilnici

Kada završite pismeni rad, sledi usmena odbrana. Prvo pred ispitivačem branite svoju procenu rizika i odgovarate na pitanja iz pravilnika o proceni rizika. To su pitanja poput: Šta je opasnost? Kako se pokreće postupak procene rizika? Koje su obaveze poslodavca? Zatim dolazi najteži segment - pravilnički deo. Izvlačite papirić sa tri pitanja koja se odnose na različite pravilnike: od onih o buci, vibracijama, hemijskim štetnostima, preko zaštite na gradilištu, električnih instalacija, rada sa azbestom, do posebnih mera za trudnice i mlade.

Kandidati često kažu da upravo ovde ispitivač „prošeta” kroz šest-sedam pravilnika, čak i van izvučenih pitanja, da bi proverio širinu znanja. Konkretna pitanja koja su se pojavljivala uključuju: Koja je razlika između granične i akcione vrednosti buke? Koliko iznosi osvetljenje na gradilištu? Šta sadrži prijava radova? Kako se obezbeđuje zaštita otvora pri izvođenju građevinskih radova? Ko izdaje dozvolu za rad sa eksplozivnim atmosferama? Savet onih koji su položili: „Bitno je da poznajete suštinu pravilnika, a ne da učite napamet brojeve koji će vam ispariti dva sata posle ispita.”

Da li je ispit zaista toliko težak?

Odgovor nije jednoznačan. Iz iskustava se može zaključiti da prolaznost varira - u nekim grupama od tridesetak kandidata, položi samo sedmoro, dok drugi navode da je bilo i termina sa stopom prolaznosti od skoro pedeset odsto. Ono što je zajednički imenilac jeste da ispit nije nimalo naivan, ali ni nemoguć. Psihička spremnost igra ogromnu ulogu: strah i blokada znaju da „pojedu” i najspremnije kandidate. Jedna polaznica je iskreno napisala: „Pala sam na pravilnicima jer me je pitao 21 pitanje. Znala sam 19, ali na dva sam se zbunila i on mi nije poklonio. Sledeći put idem bez treme.”

Priprema - šta učiti i odakle krenuti

Spisak literature koja se zvanično navodi na sajtu ministarstva deluje zastrašujuće: zbirka propisa autora Vere Božić, Sime Kosića i Bože Nikolića, zakoni, pravilnici, strategije. Međutim, veliki broj kandidata odlučuje se za skraćene skripte koje kruže internetom. Jedna od najčešće pominjanih je skripta koja se može kupiti za oko dve hiljade dinara, a koja obuhvata koncizno izložena pitanja i odgovore. Ipak, iskusni polaznici upozoravaju: „Skripta je odličan oslonac, ali nije dovoljna. Ispitivači su provalili da svi uče iz istih skripti i namerno postavljaju pitanja koja se tamo ne nalaze - poput onih o pokretnoj električnoj izolaciji ili kontejnerima.”

Preporuka je da se pored skripte obavezno pročitaju svi pravilnici koji su u programu, sa posebnim akcentom na one koji su nedavno menjani: novi Pravilnik o preventivnim merama za mlade, za trudnice, o elektromagnetskom polju. Takođe, mnogi savetuju da se prisustvuje slušanju ispita pre nego što se prijavite - u upravi će vas pustiti da vidite atmosferu i čujete neka pitanja.

Što se tiče pripremnih časova, mišljenja su podeljena. Obuka kod poznatih predavača, iako skuplja, pomaže da se gradivo sistematizuje i da se uđe u terminologiju bezbednosti na radu. Drugi smatraju da je samostalan rad sasvim dovoljan ako se posvetite detaljnom čitanju i rešavanju primera procene rizika. Ono na čemu se slažu gotovo svi: od suštinske je važnosti da sami kod kuće uradite bar pet-šest kompletnih procena za različita radna mesta, koristeći istu metodu koju planirate na ispitu.

Prijava, troškovi i čekanje

Procedura počinje popunjavanjem prijave i uplatom takse. Za ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu (lice za BZNR) ukupni trošak se kreće oko dvanest hiljada dinara, plus administrativne takse koje su simbolične. Ukoliko želite da polažete i za odgovorno lice za pregled opreme, cena je viša. Nakon prijave, poziv stiže obično dve nedelje pre zakazanog termina, a od datuma slanja prijave do samog ispita protekne najčešće mesec i po do tri meseca, u zavisnosti od obima prijavljenih.

Zbog promena pravila, treba obratiti pažnju na to da li ste prijavljeni pre ili posle datuma kada je ukinuta mogućnost korišćenja literature na pismenom delu. Kandidati koji su se prijavili do kraja februara jedne od poslednjih godina imali su tu olakšicu, dok su svi kasnije prijavljeni ispit polagali po novom režimu - samo sa spiskom opasnosti i štetnosti.

Radno iskustvo i izazovi na terenu

Jedan od najvažnijih saveta koji su iskusni delili na forumima tiče se očekivanja nakon položenog ispita. Zvanje lice za bezbednost i zdravlje na radu otvara vrata, ali pravi posao počinje tek u firmi. Ako ste u ulozi jedine osobe zadužene za bezbednost na radu, bićete preplavljeni obavezama: od sprovođenja obuka zaposlenih, preko praćenja zakonskih izmena i seminara, do svakodnevnog rešavanja problema na gradilištima i u proizvodnim pogonima. Nije retkost da poslodavac, posebno u manjim preduzećima, zaboravi na stalno usavršavanje i očekuje da se posao obavi „usput”.

Sa druge strane, oni koji su se odlučili za rad u velikim sistemima ili stranim kompanijama ističu da je tamo pristup potpuno drugačiji. Bezbednost i zdravlje na radu integrisano je u sve procese, a uloga stručnjaka je jasno definisana, uz znatno veće plate i mogućnost napredovanja. Jedna od učesnica diskusije je navela da joj je prijatelj u međunarodnoj kompaniji prenosio utiske o zaradama koje dostižu nekoliko hiljada evra mesečno, ali da su to pozicije rezervisane za ljude sa dugogodišnjim iskustvom i često dodatnim sertifikatima.

Kako izgleda svakodnevica i koliko se zarađuje?

Na pitanja o platama u domaćim firmama teško je dati jedinstven odgovor. Podaci sa terena govore o rasponu od nekoliko desetina hiljada dinara na početku, pa do prosečne ili natprosečne zarade za one koji rade na odgovornijim pozicijama. Referenti u opštinama i manjim fabrikama često dele sudbinu kolega iz administracije, dok se u ozbiljnijim proizvodnim preduzećima vrednost lica za bezbednost na radu prepoznaje i bolje honorariše.

Nekoliko članova foruma je iznelo stav da se posao često potcenjuje jer mnogi smatraju da je dovoljno „odraditi papirologiju”. Međutim, svaka ozbiljna povreda na radu, inspekcijski nadzor ili sudski proces podsete na to koliko je sistem bezbednosti i zdravlja na radu kritičan. Nije slučajno što se stalno naglašava potreba za stručnim usavršavanjem i što se na seminarima neretko vide lica koja rade u istoj branši godinama - tamo se razmenjuju iskustva i uče najnovije izmene propisa.

Agencije i licence - šta donosi budućnost?

Iako je danas moguće raditi kao lice za bezbednost i zdravlje na radu samo sa položenim ispitom, situacija se menja kada je reč o obavljanju delatnosti preko agencije. Tu je neophodna odgovarajuća stručna sprema, najmanje viša ili visoka škola, i dodatna licenca. Ovi zahtevi postaju sve strožiji, a najavljene izmene zakona će dodatno naglasiti važnost tehničkog obrazovanja. Kako su neki komentarisali: „Oni koji su studirali zaštitu na radu biće u prednosti, ali svako ko se potrudi može pronaći svoje mesto.”

Budućnost se čini svetlom za ovu oblast. Bezbednost na radu i zaštita životne sredine su sektori koji će u narednim godinama biti sve perspektivniji, kako se usklađujemo sa evropskim standardima i kako raste svest poslodavaca. Stoga savet onih koji su već u poslu glasi: „Vredi uložiti trud. Nije lako, ali kad jednom savladaš materiju, posla ima, a odgovornost je velika - baš kao i satisfakcija kad znaš da nečiji život zavisi od tvojih ispravnih odluka.”

Sa druge strane, onima koji tek razmišljaju o upisu ili su na početku studija preporučuje se da ne odustaju zbog hemije ili matematike. „Nije ovo jedan od najtežih fakulteta, ali traži redovan rad. A i ako odlučiš da pauziraš godinu i vidiš kako to izgleda kroz polaganje stručnog ispita, to može biti odlična odskočna daska”, napisala je jedna studentkinja.

Rezime i poslednje preporuke

Put do zvanja lica za bezbednost i zdravlje na radu podrazumeva:

• Razumevanje osnovnih pojmova i zakonske regulative koja definiše bezbednost na radu.
• Temeljno spremanje svih četiri ispitnih celina, s posebnim naglaskom na pravilnike i realnu procenu rizika.
• Korišćenje kvalitetnih skripti, ali ne oslanjanje isključivo na njih - čitati i originalne propise.
• Vežbanje pisanja procene rizika za najmanje pet različitih zanimanja.
• Prisustvovanje slušanju ispita da bi se osetila dinamika i tipična pitanja.
• Spremnost na nastavak učenja i usavršavanja, jer je oblast bezbednosti i zdravlja na radu veoma dinamična.

Na kraju, bez obzira na to da li ste tehničke struke, medicinske ili ste se iz druge oblasti preusmerili, ključno je da pristupite ispitu smireno i sa samopouzdanjem. Velika većina onih koji su podelili svoju priču na forumima složila se u jednom: kad savladate strah i posvetite se gradivu, sve postaje jasnije, a osećaj kad primite uverenje višestruko nagrađuje sav prethodni trud. Jer, baviti se bezbednošću i zdravlja na radu znači baviti se zaštitom ljudskih života - a malo koji posao nosi takvu težinu i takav smisao.