Promena prezimena udajom: da li ste za ili protiv i šta učiniti pre venčanja

Uvod: pitanje koje mnoge žene postavljaju pred venčanje

Pred venčanje se otvaraju mnoga pitanja: gde će se živeti, kako će se organizovati svadba, kakvi su planovi za decu, posao i zajednički život. Među njima se često nađe i jedno koje izgleda jednostavno, a zapravo dotiče identitet, tradiciju, porodicu i emocije. To je pitanje promene prezimena udajom. Mnoge žene kažu da su godinama znale šta će uraditi, a onda bi se pred sam čin predomislile. Druge su bile potpuno sigurne. Treće su pristale iz kompromisa, a neke su zadržale svoje devojačko prezime bez imalo dileme.

Ako ste udate, jeste li promenile svoje devojačko prezime ili ne? Ako niste, devojke, šta biste uradile danas sutra kada dođe big day? Ova tema izaziva rasprave jer nije samo pravno pitanje. Ona je i simbolička, emotivna i društvena. Nekome je prezime samo formalnost, a nekome deo najdubljeg osećaja pripadnosti. Upravo zato ne postoji jedan univerzalno ispravan odgovor.

U ovom tekstu razmatramo različite opcije: uzimanje muževljevog prezimena, zadržavanje svog, dodavanje jednog drugom, kombinovanje dva prezimena, pa čak i mogućnost da muškarac uzme ženino prezime. Cilj nije da se bilo kome nametne mišljenje, već da se tema osvetli iz više uglova i pomogne onima koji tek treba da donesu odluku.

Zašto prezime nije samo formalnost

Prezime nosimo od rođenja. Ono nas povezuje sa roditeljima, precima, mestom iz kog potičemo i ljudima koji su nam dali ime. Za mnoge ljude, prezime je prvi identifikator pre nego što ga ljudi upoznaju. U školskim danima, na poslu, u dokumentima, na potpisima, prezime je stalno prisutno. Zato nije čudno što promena prezimena može da izazove osećaj gubitka, čak i kada je odluka dobrovoljna.

Sa druge strane, prezime je i porodična oznaka. Kada se dvoje ljudi venčaju, mnogi žele da njihova nova porodica ima jedno zajedničko prezime. To stvara osećaj jedinstva, sigurnosti i pripadanja. Neki ljudi u tome vide lepotu, tradiciju i nastavak porodične loze. Drugi u istoj praksi vide ostatak patrijarhalnog obrasca koji ženu posmatra kao onu koja se priključuje muževljevoj porodici.

Zato tema promene prezimena udajom često izaziva snažne reakcije. Ona nije samo pitanje potpisa ili lične karte. Ona je pitanje identiteta, pripadnosti, tradicije, ravnopravnosti i kompromisa. Kada se o tome razgovara bez osude, mnogo je lakše doći do rešenja koje odgovara obema stranama.

Šta kaže praksa: opcije pred matičarem

Kada dođe venčanje, matičar obično pita mladu i mladoženju kako će se prezivati. Zakonski okviri se razlikuju od zemlje do zemlje, ali u mnogim sredinama postoje slične mogućnosti. Mlada može da zadrži svoje devojačko prezime, može da uzme muževljevo, može da doda muževljevo na svoje ili da uzme oba prezimena. U nekim sredinama je moguće i da muškarac uzme ženino prezime ili da oboje uzmu novo, zajedničko prezime.

Iako zakon često daje slobodu izbora, društveni pritisak može biti jak. Mnoge žene osećaju da se od njih očekuje da uzmu muževljevo prezime. Ako to ne urade, često moraju da objašnjavaju svoju odluku rodbini, prijateljima, kolegama, pa i ljudima koje jedva poznaju. Sa druge strane, i muškarci koji pristaju na drugačije rešenje mogu da se suoče sa podsmehom ili nerazumevanjem okoline. Zato je važno da odluka bude zajednička i da partneri budu spremni da stanu jedan uz drugog.

Opcija 1: Uzeti muževljevo prezime

Ovo je najčešća opcija u mnogim sredinama. Žene koje se odluče za nju često navode nekoliko razloga. Prvi je jedinstvo porodice. Kada supružnici i deca nose isto prezime, ljudi ih doživljavaju kao jednu celinu. Drugi razlog je tradicija. Mnoge žene su odrasle znajući da će jednog dana uzeti muževljevo prezime, pa im je to prirodan tok. Treći razlog je praktičnost. Sa jednim prezimenom je jednostavnije predstavljanje, potpisivanje, popunjavanje obrazaca i komunikacija sa institucijama.

Mnoge žene kažu: ja sam udata i na venčanju sam uzela muževo prezime. Neke su tome jedva čekale, jer im se muževljevo prezime više dopada, kraće je ili lepše zvuči. Druge su ga uzele iz ljubavi i želje da pokažu pripadnost novoj porodici. Treće su ga uzele bez mnogo razmišljanja, jer je to bilo očekivano. Ima i onih koje su kasnije poželele da su zadržale i svoje, ali su se vremenom navikle.

Ipak, ova opcija može da nosi i osećaj gubitka. Neke žene navode da su se osećale kao da su izbrisale deo sebe, pogotovo ako su imale retko ili zvučno devojačko prezime. Neke su imale problem da se naviknu kada ih neko oslovi novim prezimenom. Neke su osetile tugu jer se njihovo devojačko prezime više neće prenositi. To ne znači da je odluka pogrešna, već da je promena prezimena duboko emotivan čin i da je normalno da izazove različita osećanja.

Opcija 2: Zadržati devojačko prezime

Sve više žena odlučuje da zadrži svoje devojačko prezime nakon udaje. Razlozi su različiti. Neke su ponosne na svoje prezime i porodicu iz koje potiču. Neke su izgradile karijeru i prepoznatljivost pod svojim imenom. Neke ne žele da se odreknu dela svog identiteta. Neke smatraju da brak ne zahteva promenu prezimena i da ljubav ne treba dokazivati papirima.

Ako ste udate, jeste li promenile svoje devojačko prezime ili ne? Žene koje su ga zadržale često kažu da bi ponovo uradile isto. Istovremeno, one se mogu suočiti sa pitanjima okoline. Neko će pitati zašto nisu uzele muževljevo prezime, neko će to tumačiti kao inat, neko kao nedostatak ljubavi, a neko kao feminizam. Takva pitanja su često nepravedna, jer odluka o prezimenu pripada pre svega osobi koja to prezime nosi.

Sa praktične strane, zadržavanje devojačkog prezimena može da bude jednostavno ako se partneri dogovore. Međutim, može da stvori dodatna pitanja kada dođu deca. Ako deca nose očevo prezime, majka i deca se prezivaju različito. To nije problem samo po sebi, ali može da izazove zabunu u dokumentima, na putovanjima, u školi ili kod lekara. Zato je važno unapred razmisliti o svim praktičnim posledicama.

Opcija 3: Dodati muževljevo uz svoje

Mnogima je ovo rešenje najbolji kompromis. Žena zadržava svoje devojačko prezime i dodaje muževljevo. Tako zadržava vezu sa svojom porodicom, a istovremeno pokazuje pripadnost novoj zajednici. Ova opcija može da bude lepa simbolika spajanja dve porodice. Neke žene kažu da im je drago što im ime i prezime zvuče moćno, ozbiljno ili jedinstveno kada se spoje.

Ipak, dodavanje prezimena ima i nedostatke. Ime i prezime mogu da postanu veoma dugi. Potpisivanje može da traje duže. U dokumentima može da dođe do zabune oko redosleda prezimena, crtice ili bez crtice. Deca mogu da naslede jedno, dva ili čak tri prezimena, što vremenom može da se zakomplikuje. Neke žene zato odustanu od dodavanja i na kraju uzmu samo jedno prezime.

Postoji i varijanta da muževljevo prezime ide prvo, a devojačko drugo, ili obrnuto. Neki ljudi smatraju da je logičnije da prvo stoji muževljevo, jer je ono porodično. Drugi smatraju da devojačko treba da ostane prvo, jer je originalno. Oko ovoga nema pravila. Najvažnije je da se partneri dogovore i da oboje razumeju šta ta odluka znači.

Opcija 4: Dva prezimena, crtica i redosled

Kada se odlučite za dva prezimena, matičar može da pita da li želite crticu između njih ili ne. Crtica može da napravi razliku u tome kako se prezime tretira u dokumentima i kako se potpisujete. U nekim sredinama crtica je česta, u drugima nije. Neki ljudi vole crticu jer jasno razdvaja dva prezimena. Drugi je izbegavaju jer stvara dodatne komplikacije u administraciji.

Redosled prezimena takođe može da bude važan. Ako prvo stoji devojačko, a drugo muževljevo, neki ljudi će pogrešno pretpostaviti da je prvo muževljevo. Ako prvo stoji muževljevo, žena možda oseća da je njeno potisnuto. Nema objektivno najboljeg redosleda. Postoji samo onaj koji vama najviše odgovara i koji je u skladu sa vašim osećajem identiteta.

Treba imati u vidu i decu. Ako oba roditelja imaju dva prezimena, dete može da dobije jedno, dva ili kombinaciju. U nekim zemljama je uobičajeno da dete dobije po jedno prezime od svakog roditelja. U drugim sredinama to izaziva čuđenje. Ako želite dva prezimena, razmislite unapred kako ćete postupiti sa decom i kako ćete objasniti tu odluku okolini.

Deca i prezime: najosetljivije pitanje

Kada dođu deca, pitanje prezimena dobija novu dimenziju. Mnogi roditelji žele da cela porodica nosi isto prezime. Neki smatraju da deca treba da nose očevo prezime, jer je to tradicija. Drugi smatraju da deca treba da nose oba prezimena, jer pripadaju i majci i ocu. Treći smatraju da je najbolje da se roditelji dogovore bez unapred nametnutih pravila.

Ako majka zadrži svoje prezime, a deca nose očevo, ona će se prezivati drugačije od dece. To može da bude potpuno u redu, ali može da izazove pitanja na putovanjima, u školi, kod lekara ili u institucijama. Ako deca nose dva prezimena, to može da bude lepo, ali i komplikovano. Ako deca nose majčino prezime, to je ređe, ali nije nemoguće. U nekim sredinama to će izazvati više pažnje nego što želite.

Najvažnije je da deca ne budu ta koja trpe zbog sukoba odraslih. Prezime deteta ne treba da bude oružje u braku. Ono treba da bude odluka koja je doneta u miru, sa ljubavlju i uz razumevanje posledica. Ako partneri ne mogu da se dogovore, možda je korisno da porazgovaraju sa nekim neutralnim, ali stručnim licem, ili da uzmu vremena dok ne budu spremni za odluku.

Praktični aspekti: dokumenta, administracija i svakodnevica

Promena prezimena nije samo simbolična. Ona zahteva promenu mnogih dokumenata. Tu su lična karta, pasoš, zdravstvena knjižica, vozačka dozvola, bankovne kartice, ugovori, radna knjižica, diplome, katastarski listovi, osiguranja i razne druge isprave. Svaka promena može da zahteva vreme, novac i strpljenje. Zato je važno unapred se informisati i napraviti plan.

Ako zadržite svoje devojačko prezime, nema promene dokumenata. To je praktično i jednostavno. Ako uzmete muževljevo prezime, potrebno je ažurirati sve što se vodi na vaše ime. Ako dodate muževljevo, potrebno je ažurirati dokumente i naviknuti se na novi potpis. U svakom slučaju, dobro je da sačekate da se odluka slegne pre nego što počnete sa promenama. Nema potrebe da žurite ako niste sigurni.

Posebno treba obratiti pažnju na decu. Ako dete ima dva prezimena, u nekim institucijama može da dođe do zabune. Ako majka ima drugačije prezime od deteta, može se desiti da traže dodatne dokaze o srodstvu. To ne znači da je odluka pogrešna, ali znači da treba biti spreman na dodatna pitanja i administraciju. Najbolje je da sve dokumente držite na jednom mestu i da unapred znate gde se šta menja.

Šta kažu iskustva: anonimna razmišljanja

Mnoge žene su podelile svoja iskustva o promeni prezimena udajom. Jedna je rekla da je oduvek želela da uzme muževljevo prezime i da je bila srećna kada je to učinila. Druga je rekla da je zadržala svoje i dodala muževljevo, jer nije mogla da se odrekne svog prezimena. Treća je rekla da je uzela samo muževljevo, jer je njeno bilo predugo i nije joj se dopadalo. Četvrta je rekla da je zadržala svoje prezime i da bi to ponovo uradila, jer je ono deo njenog identiteta.

Neke žene su navele da su se osećale tužno zbog promene prezimena, jer su osećale da su izgubile deo sebe. Druge su se brzo navikle. Neke su rekle da im je muž rekao da je odluka samo njihova. Druge su se suočile sa pritiskom okoline, posebno rodbine. Neke su pristale na kompromis, pa su zadržale svoje i dodale muževljevo. Neke su odustale od svoje želje da bi očuvale mir u porodici.

Ono što se ponavlja u mnogim iskustvima jeste da je odluka najlakša kada partneri imaju razumevanja jedno za drugo. Ako jedna strana insistira, a druga popušta pod pritiskom, nezadovoljstvo može da se akumulira. Zato je važno da se o prezimenu razgovara iskreno, bez ultimatuma i bez podsmeha. Prezime je važno, ali ne sme da bude razlog za emocionalno ucjenjivanje.

Muška sujeta, ženski identitet i društveni pritisak

Često se kaže da je promena prezimena pitanje muške sujete. Ima istine u tome, ali nije cela slika. Neki muškarci su odrasli sa uverenjem da je prezime simbol porodice i da žena treba da ga uzme. Neki osećaju pritisak svojih roditelja, braće, prijatelja ili sredine. Neki se plaše da će ih drugi posmatrati kao slabiće ako pristanu na drugačije rešenje. Neki jednostavno vole tradiciju i žele da je nastave. Nije uvek u pitanju sujeta, ali pritisak postoji.

Sa druge strane, žene se često suočavaju sa pritiskom da budu „dobre supruge“ i da ne prave problem. Ako zadrže svoje prezime, neke će biti pitane da li su dovoljno posvećene braku. Ako uzmu muževljevo, neke će biti pitane da li su izgubile sebe. Ako dodaju oba, neke će biti pitane zašto komplikuju. Ne postoji odluka koja će zadovoljiti sve. Zato je najvažnije da odluka bude u skladu sa vama, a ne sa očekivanjima drugih.

Društvo se menja. Nekada je bilo nezamislivo da žena zadrži svoje prezime. Danas je to sve češće. Nekada je bilo nezamislivo da muškarac uzme ženino prezime. I to se ponekad dešava. Nema potrebe da se svi ponašaju po istom kalupu. Ono što je za jednu porodicu ispravno, za drugu može da bude potpuno pogrešno. Poštovanje tuđeg izbora je znak zrelosti.

Kako razgovarati sa partnerom pre venčanja

Razgovor o prezimenu treba da bude otvoren i bez pritiska. Najbolje je da počnete sa pitanjem šta vama znači vaše prezime i šta njemu znači njegovo. Zatim razgovarajte o tome šta očekujete od braka, kako zamišljate porodicu i šta je važno za oboje. Nemojte pretpostavljati da drugi zna šta mislite. Recite svoje želje jasno, ali i saslušajte njegove.

Ako se ne slažete, pokušajte da nađete kompromis. Možda je rešenje zadržati svoje i dodati njegovo. Možda je rešenje da deca nose jedno prezime, a vi drugo. Možda je rešenje da sačekate i odlučite kasnije. Ako partner postavlja ultimatum, to je znak upozorenja. Brak je zajednica u kojoj se odluke donose zajedno, a ne tako što jedna strana nameće svoju volju.

Ako ne možete da se dogovorite o prezimenu, možda je korisno da porazgovarate sa nekim neutralnim. To može da bude prijatelj, roditelj, psiholog ili savetnik. Ponekad je dovoljno da neko treći sasluša obe strane i pomogne da se sagledaju sve opcije. Važno je da ne dozvolite da ova tema postane kamen spoticanja koji će se vraćati godinama.

Deset pitanja koja pomažu u odluci

• Šta mi moje devojačko prezime znači emotivno?
• Šta mom partneru znači njegovo prezime?
• Da li mi je važno da cela porodica nosi isto prezime?
• Da li mi je važno da sačuvam svoje prezime zbog karijere?
• Kako ću se osećati ako promenim prezime i kasnije poželim da se vratim na staro?
• Kako ćemo postupiti sa prezimenom dece?
• Šta ćemo reći rodbini i okolini?
• Da li smo spremni da podržimo jedno drugo pred pritiskom?
• Da li nam je odluka doneta iz ljubavi ili iz straha?
• Da li možemo da nastavimo razgovor bez svađe i ultimatuma?

Ako na većinu ovih pitanja možete da odgovorite mirno i iskreno, verovatno ćete lakše doneti odluku. Ako ne možete, možda je bolje da sačekate. Venčanje je važan dan, ali brak je dug proces. Odluka o prezimenu nije najvažnija stvar u braku, ali može da otkrije kako funkcionišete kao par.

Da li ste za ili protiv? Nema univerzalnog odgovora

Na pitanje da li ste za ili protiv promene prezimena udajom, ne postoji tačan odgovor. Neko će reći da je za, jer veruje u tradiciju i jedinstvo porodice. Neko će reći da je protiv, jer veruje u lični izbor i identitet. Neko će reći da je za dodavanje, jer tako čuva i svoje i muževljevo. Neko će reći da je svejedno, jer prezime ne određuje ljubav. Svi ti stavovi su legitimni.

Ako ste udate, jeste li promenile svoje devojačko prezime ili ne? Ako jeste, da li vam je to bilo važno? Ako niste, da li biste ikada razmotrili promenu? Devojke, šta biste uradile danas sutra kada dođe big day? Ova pitanja mogu da pomognu da bolje razumete sebe i svoje želje. Nema potrebe da se stidite svog izbora, niti da osuđujete tuđi.

Ono što je zajedničko svim dobrim odlukama jeste da su donete slobodno. Ako se odluka donosi pod pritiskom, ona retko donosi mir. Ako se donosi iz straha, može da izazove tugu. Ako se donosi iz ljubavi i poštovanja, čak i kada nije idealna, može da bude prihvaćena. Prezime je važno, ali nije važnije od odnosa.

Zaključak

Promena prezimena udajom je tema koja zaslužuje pažnju. Ona dotiče identitet, porodicu, tradiciju, ljubav i praktične stvari. Nema univerzalnog pravila. Neko će želeti da uzme muževljevo prezime i biće srećan. Neko će zadržati svoje i biće ponosan. Neko će dodati oba i osećati se ispunjeno. Neko će se odlučiti za nešto potpuno drugačije. Sve je to u redu ako je odluka doneta slobodno i uz poštovanje.

Najvažnije je da partneri razgovaraju pre venčanja. Da kažu šta osećaju, šta žele i šta ih plaši. Da ne koriste prezime kao oružje. Da ne dozvole da ih tuđa očekivanja nateraju na odluku koju ne žele. Brak je zajednica u kojoj treba da se raste, a ne da se neko odriče sebe. Ako ljubav postoji, i prezime će naći svoje mesto. Ako ljubavi nema, ni najlepše prezime neće spasiti odnos.

Zato, bez obzira na to da li ste za ili protiv promene prezimena udajom, setite se da vaš glas treba da bude najvažniji. Vaše prezime je vaše. Vaš brak je vaš. Vaša odluka je vaša. Kada je donesete iz srca, biće ispravna za vas.