Kako otvoriti preduzetničku radnju u Srbiji - kompletan vodič od registracije do prvog prometa

Od ideje do registracije - prvi koraci

Pre nego što uopšte kročite u Agenciju za privredne registre (APR), neophodno je da razjasnite nekoliko ključnih pitanja. Prvo i osnovno jeste - čime tačno želite da se bavite? Da li ste spremni da uložite nekoliko meseci, a nekada i godina, dok se posao ne razradi i počne da donosi stabilne prihode? Imate li dovoljno finansijske rezerve za period dok promet ne pokrije sve fiksne troškove?

Iskustva pokazuju da većina početnika potcenjuje vreme potrebno da se radnja razradi. Realno je očekivati da prvih šest do dvanaest meseci budu izuzetno izazovni, sa prometom koji često jedva pokriva osnovne obaveze. Upravo zbog toga savet iskusnih preduzetnika glasi: obezbedite finansijski jastuk za najmanje godinu dana pokrivanja svih fiksnih troškova, nezavisno od očekivanog prometa.

Lokacija je sledeći presudan faktor. Cena zakupa poslovnog prostora može značajno varirati - od pedeset evra mesečno u manjim mestima do nekoliko stotina evra u gradskim centrima. Ukoliko posedujete sopstveni prostor, to je ogromna prednost koja može presudno uticati na isplativost celokupnog posla. Mnogi uspešni mali biznisi opstaju upravo zahvaljujući tome što nemaju trošak kirije.

Registracija preduzetničke radnje u APR-u

Od uvođenja jednošalterskog sistema registracije privrednih subjekata, proces osnivanja je značajno pojednostavljen. Umesto obilaska više različitih institucija, sve se obavlja na jednom mestu - u APR-u. Registracija privrednih subjekata obavlja se podnošenjem jedinstvene registracione prijave kojom se istovremeno pokreće i postupak za dodelu poreskog identifikacionog broja (PIB).

Zakonski rok za izdavanje rešenja o registraciji osnivanja privrednog subjekta ne bi trebalo da traje duže od pet radnih dana od podnošenja kompletne prijave. U praksi, ukoliko je sva dokumentacija ispravna, rešenje o registraciji često bude gotovo i brže. Zajedno sa rešenjem, podnosilac dobija i dodeljeni PIB - jedinstveni i jedini broj koji fizičko, odnosno pravno lice zadržava za sve javne prihode, čak i prilikom promene sedišta ili prebivališta.

Visina naknada za registraciju definisana je tarifnikom APR-a. Osnovna naknada za registraciju preduzetnika iznosi 1.200 dinara. Ukoliko se registruje promena podataka, naknada iznosi 700 dinara, a ukoliko se prijavljuje više promena odjednom, svaka dodatna promena naplaćuje se 300 dinara. Registracija poslovnog prostora van sedišta košta 700 dinara po prostoru, dok je naknada za brisanje preduzetnika 1.000 dinara. Rezervacija naziva takođe iznosi 1.000 dinara. Za izdavanje izvoda iz registra potrebno je izdvojiti 800 dinara, dok kopija dokumenta na osnovu kojeg je izvršena registracija košta 30 dinara po strani.

Nakon dobijanja rešenja iz APR-a, sledeći korak je izrada pečata. Pečat mora da sadrži naziv radnje, sedište i ime vlasnika. Važno je napomenuti da naziv na pečatu mora biti identičan nazivu radnje navedenom u rešenju APR-a. Ovaj detalj često izaziva zabune, ali je ključan za pravnu valjanost svih dokumenata koje ćete pečatirati.

Poreska uprava i PIB - šta treba znati

Poreska uprava vodi registraciju poreskih obveznika upravo kroz sistem dodeljivanja poreskog identifikacionog broja. Ovaj broj je jedinstven za svakog obveznika i koristi se za identifikaciju u svim poreskim postupcima. Od maja 2009. godine, primenom pravilnika o dodeli PIB-a pravnim licima, preduzetnicima i drugim subjektima za čiju je registraciju nadležna APR, ceo proces je ubrzan i integrisan u jednošalterski sistem.

Nakon registracije, poreska uprava automatski evidentira novog preduzetnika u svojim bazama. Preduzetnik je potom u obavezi da se informiše o svojim poreskim obavezama - koje vrste poreza plaća, u kom roku i na koji način. Ovo uključuje i obavezu uvođenja fiskalne kase, ukoliko delatnost podleže fiskalizaciji.

Otvaranje računa u poslovnoj banci

Svaki privatni preduzetnik u obavezi je da otvori tekući račun kod poslovne banke, u skladu sa odredbama zakona o platnom prometu. Preduzetnik može imati račune u jednoj ili više poslovnih banaka, zavisno od potreba poslovanja. Dokumenta potrebna za otvaranje računa propisana su odlukom o uslovima, načinu otvaranja, vođenja i gašenja računa kod banke.

Standardni spisak dokumenata uključuje: zahtev za otvaranje računa (dobija se u banci), rešenje o upisu u registar nadležnog organa, izvod iz poreske evidencije nadležnog poreskog organa koji sadrži PIB, kao i karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za potpisivanje naloga za raspolaganje sredstvima, overen pečatom. Ovaj karton se takođe dobija u banci, na propisanom obrascu.

Fiskalne kase - obaveze i izuzeci

Prema zakonu o porezu na dodatu vrednost i uredbi o načinu evidentiranja prometa preko registar kasa sa fiskalnom memorijom, privatni preduzetnici su u obavezi da pribave fiskalnu kasu preko ovlašćenog proizvođača, odnosno servisera. Pre početka evidentiranja prometa, fiskalna kasa mora biti fiskalizovana od strane radnika poreske uprave za svakog pojedinačnog korisnika.

Zakonske novčane kazne za neizvršenje ove obaveze kreću se od 100.000 do čak milion dinara, uz mogućnost izricanja mere zabrane obavljanja delatnosti. Ovo su ozbiljne sankcije, pa je važno na vreme ispuniti sve propisane uslove.

Ipak, postoje delatnosti koje su izuzete od obaveze posedovanja fiskalne kase. To su, između ostalih: prodaja karata putnicima u drumskom, železničkom, vodenom i vazdušnom saobraćaju; prevoz robe u drumskom saobraćaju; taksi prevoznici; banke i druge finansijske organizacije; osiguranje i reosiguranje; PTT usluge; advokatski poslovi; ulična prodaja sladoleda, kokica, lozova i štampe (kolporteri); prodaja proizvoda preko štampanih i elektronskih medija koja se naplaćuje pouzećem; usluge čistača cipela i nosača; prodaja proizvoda preko automata. Od uvođenja fiskalne kase oslobođeni su i poljoprivredni proizvođači i vlasnici samostalnih zanatskih radnji koji na pijačnim tezgama prodaju poljoprivredne proizvode i sopstvene proizvode zanatstva i domaće radinosti.

Prilikom ugovaranja nabavke fiskalne kase, ukoliko delatnost to zahteva, vrši se i nabavka GPRS terminala za daljinsko očitavanje podataka. Time se zaokružuje proces fiskalizacije i istovremeno omogućava efikasnija i racionalnija kontrola poreskih obveznika. GPRS nisu obavezni za prodavce koji vrše promet dobara na pijačnim tezgama, kao i za one čija delatnost zahteva čestu promenu mesta na kojem se vrši prodaja, odnosno pružanje usluga.

Važno je napomenuti da se obaveza korišćenja fiskalnih kasa proširila i na turističke agencije, zdravstveni sektor (usluge koje ne spadaju u obavezno zdravstveno osiguranje), veterinarske ustanove (osim primarne terenske zaštite), kao i na šivenje po narudžbini i proizvodnju i opravku odeće.

Porezi i doprinosi - koliko ide državi

Kada govorimo o poreskim obavezama preduzetnika, potrebno je razlikovati nekoliko kategorija. Preduzetnici se mogu opredeliti za paušalno oporezivanje ili za vođenje poslovnih knjiga, zavisno od delatnosti kojom se bave i visine ostvarenog prometa.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje obračunavaju se i plaćaju na zarade, i to po sledećim stopama: za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje 11%, za obavezno zdravstveno osiguranje 6,15%, za osiguranje za slučaj nezaposlenosti 0,75%. Kako su obveznici doprinosa na zarade istovremeno i zaposleni i poslodavci, zbirna stopa doprinosa iznosi 35,8%.

Kada je reč o porezu na zarade, obveznik je fizičko lice koje ostvaruje zaradu. Poreska stopa iznosi 12% na osnovicu koju čini isplaćena, odnosno ostvarena zarada, umanjena za iznos od 5.560 dinara mesečno (neoporezivi deo). Zaradom se smatraju i ugovorena naknada, primanja po osnovu privremenih i povremenih poslova, primanja u obliku bonova, novčanih potvrda, akcija, kao i pokrivanje rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem. Zaradom se takođe smatraju i premije svih vidova dobrovoljnog osiguranja veće od 3.300 dinara mesečno koje poslodavac plaća za zaposlene.

Što se tiče paušalnog oporezivanja, ono se primenjuje na preduzetnike koji ne vode poslovne knjige, osim knjige paušalno oporezivih obveznika (KPO), što je zapravo spisak faktura i uplata na račun. Paušalci mogu podizati novac sa svog poslovnog računa do 100.000 dinara dnevno bez podnošenja dokaza banci o razlogu podizanja. Tako podignut novac nije potrebno pravdati radnji jer radnja ne vodi poslovne knjige. Novac radnje može se koristiti za poslovne, kao i za lične potrebe osnivača i njegove porodice.

Spisak delatnosti koje podležu paušalnom oporezivanju je obiman i obuhvata, između ostalog: nosače, čistače obuće, sakupljanje lekovitog bilja i šumskih plodova, prodaju pečenih, kuvanih i na drugi način pripremljenih proizvoda na ulici, frizere, časovničare, optičare, fotokopirnice, obućare, krojače, prerađivače sekundarnih sirovina, fotografe, pekare, poslastičare, zlatare, stolare, stakloresce, auto-perionice, lekare, stomatologe, apotekare, veterinare, advokate i mnoge druge.

Subvencije i podrška za početnike

Država, preko Nacionalne službe za zapošljavanje, povremeno raspisuje konkurse za dodelu subvencije za samozapošljavanje. Uslovi su obično sledeći: prijava na evidenciju nezaposlenih duže od mesec dana, završena obuka za preduzetnike u organizaciji NSZ, posedovanje nepokretne imovine ili žiranta (ne starijeg od 60 godina), kao i kvalitetno izrađen biznis plan.

Subvencija se ne može koristiti za sve delatnosti - prodajne delatnosti bez sopstvene proizvodnje uglavnom ne mogu aplicirati. Tako, na primer, pekara može dobiti sredstva ukoliko samostalno proizvodi peciva, dok klasična trgovina, butik ili prodavnica ne mogu. Nakon dobijanja subvencije, obaveza je da se radnja održi godinu dana i da se u tom periodu redovno izmiruju porezi i doprinosi. Sredstva su bespovratna.

Pored subvencija, postoje i start-up krediti za samozapošljavanje koje dodeljuju opštine, sa iznosima od 5.000 do 15.000 evra i grejs periodom od 12 meseci. Takođe, različite nevladine organizacije i privatne kompanije povremeno nude donacije u opremi i materijalu za započinjanje sopstvenog posla, što je svakako vredno istražiti pre nego što se odlučite na kreditno zaduživanje.

Specifični uslovi za pojedine delatnosti

Za delatnosti poput proizvodnje i prometa opasnih i štetnih materija - nafte i naftnih derivata, otrova, lekova, boja i lakova i drugih hemijskih sredstava, kao i za obavljanje zdravstvene delatnosti, industrijske proizvodnje životnih namirnica i prometa svežeg mesa - neophodno je pribaviti rešenje nadležnih inspekcijskih organa o ispunjenosti minimalno tehničkih uslova. Provera ispunjenosti propisanih uslova vršiće se u redovnom postupku inspekcijskog nadzora tokom obavljanja delatnosti.

Ovo su delatnosti kod kojih su minimalno tehnički uslovi strogo propisani i čija je kontrola redovna i detaljna. Ukoliko planirate da se bavite nekom od ovih delatnosti, budite spremni na temeljne provere pre dobijanja dozvole za rad, ali i na kontinuirani inspekcijski nadzor tokom celokupnog poslovanja.

Za rad sa hranom, sanitarni uslovi su od presudnog značaja. Potrebno je posedovati sanitarnu knjižicu, a prostor mora biti u skladu sa svim važećim sanitarno-higijenskim propisima. Kod određenih delatnosti vezanih za proizvodnju hrane, neophodno je angažovati i tehnologa - povremeno ili stalno - koji će biti odgovoran za kontrolu procesa proizvodnje i kvalitet finalnih proizvoda. Ovo se posebno odnosi na proizvodnju mlečnih proizvoda, preradu voća i povrća, proizvodnju sokova, džemova i slično.

Koliko novca je zaista potrebno

Pitanje koje se najčešće postavlja na forumima i u razgovorima među budućim preduzetnicima jeste - koliko para mi treba da počnem? Odgovor zavisi od mnogo faktora, ali evo nekoliko orijentacionih stavki koje morate imati u vidu.

Za malu piljaru, na primer, početna ulaganja u robu mogu biti skromna - ukoliko je veleprodaja blizu i možete često da se snabdevate. Međutim, fiksni troškovi - zakup, doprinosi, knjigovođa, struja, grejanje - mogu iznositi između 400 i 700 evra mesečno, u zavisnosti od lokacije i veličine prostora. To znači da morate ostvariti dovoljan dnevni pazar da pokrijete ove troškove, plus nabavku nove robe, plus sopstvenu zaradu.

Kod proizvodnih delatnosti, početna ulaganja su veća zbog nabavke mašina i opreme. Za proizvodnju testenine, toalet papira, sveća ili sličnih proizvoda, potrebno je izdvojiti nekoliko hiljada evra samo za mašine, a potom i za repromaterijal. Kod uslužnih delatnosti - frizerski saloni, knjigovodstvene agencije, konsalting - ulaganja mogu biti znatno manja, često svedena na opremanje prostora i osnovnu administrativnu opremu.

Iskustveni savet koji se provlači kroz mnoge priče uspešnih preduzetnika glasi: računajte na duplo veće troškove od planiranih i upola manji promet od očekivanog u prvih godinu dana. Ovo nije pesimizam, već realnost sa kojom se suočava većina početnika. Oni koji prežive prve dve godine, uglavnom uspeju da stabilizuju poslovanje i počnu da ostvaruju zadovoljavajuće prihode.

Izazovi i realnost - šta niko ne govori naglas

Retko ko će vam otvoreno reći da je statistika neumoljiva - veliki broj novoosnovanih radnji zatvori se u prve dve godine. Razlozi su različiti: od nerealnih očekivanja, preko nedovoljnog početnog kapitala, do problema sa naplatom i nelojalne konkurencije. Ono što uspešni preduzetnici ističu jeste da je upornost ključna i da se ne sme odustati na prvoj prepreci.

Problem naplate je jedan od najvećih izazova, posebno u veleprodaji i poslovanju sa pravnim licima. Roba se isporuči, a plaćanje kasni mesecima. U međuvremenu, svi vaši troškovi teku - doprinosi, porezi, dobavljači. Zbog toga je važno, ukoliko je ikako moguće, poslovati sa što manje odloženih plaćanja i sa što više keš prometa. Maloprodaja je u tom smislu zahvalnija - roba se proda i novac je odmah na raspolaganju.

Još jedna stvar o kojoj se nedovoljno govori jeste zamka prividnog uspeha. Kada radnja počne da ostvaruje solidan dnevni pazar - recimo, trideset, četrdeset, pedeset hiljada dinara - lako se stiče utisak da novac pristiže u velikim količinama. Ali, od tog novca treba izdvojiti za nabavku nove robe, platiti poreze, doprinose, zakup, struju, knjigovođu… Ono što ostane na kraju često je mnogo manje nego što se na prvi pogled čini. Ukoliko se u tom trenutku opustite i počnete da trošite na stvari koje nisu neophodne za posao, vrlo brzo možete doći u ozbiljne probleme sa likvidnošću.

Knjigovođa - saveznik ili trošak

Ukoliko vaša delatnost ne spada u paušalno oporezive, odnosno ukoliko prelazite određeni limit prometa, vođenje poslovnih knjiga postaje obavezno. Tu na scenu stupa knjigovođa. Cene knjigovodstvenih usluga kreću se od 25 do 50 evra mesečno za manji obim posla, ali mogu biti i znatno više u zavisnosti od složenosti poslovanja i broja transakcija.

Dobar knjigovođa nije samo osoba koja evidentira promet i obračunava poreze - on je i savetnik koji može da vas upozori na potencijalne probleme, da vam ukaže na mogućnosti za optimizaciju troškova i da vas na vreme obavesti o izmenama propisa. Mnogi preduzetnici ističu da im je upravo knjigovođa bio ključna podrška u prvim godinama poslovanja, kada su se još uvek snalazili u lavirintu administrativnih zahteva.

Različiti biznisi, različite priče

Kroz godine, na forumima i u razgovorima, iskristalisale su se priče o različitim tipovima biznisa. Proizvodnja hrane - pekare, poslastičarnice, proizvodnja testenine - imaju tu prednost što je hrana uvek tražena, ali i manu što je roba kvarljiva i što su sanitarni propisi strogi. Trgovina na malo - butici, prodavnice zdrave hrane, piljare - zahtevaju dobru lokaciju i pažljivo vođenje zaliha. Uslužne delatnosti - frizeri, kozmetičari, knjigovođe - imaju najmanja početna ulaganja, ali i veliku konkurenciju.

Zanimljivo je da neki od najuspešnijih malih biznisa nastaju iz hobija. Domaća radinost, ručni radovi, dekupaž, proizvodnja nakita, šivenje, pravljenje torti po narudžbini - sve su to delatnosti koje mogu da prerastu u ozbiljan izvor prihoda. Često je početak skroman - prodaja preko društvenih mreža, na pijacama ili putem preporuke - ali uz upornost i kvalitet, moguće je izgraditi prepoznatljiv brend i stalnu klijentelu.

Zaključak - hrabrost, plan i upornost

Pokretanje sopstvenog biznisa u Srbiji nije za ljude slabih živaca. Administrativne procedure, iako pojednostavljene uvođenjem jednošalterskog sistema i integracijom sa poreskom upravom, i dalje zahtevaju vreme, strpljenje i određeno predznanje. Fiskalizacija, doprinosi, inspekcijski nadzor, minimalno tehnički uslovi - sve su to aspekti o kojima morate voditi računa od prvog dana.

Ipak, uprkos svim izazovima, hiljade ljudi u Srbiji uspešno vodi svoje male biznise i od njih pristojno živi. Ključ je u dobrom planiranju, realnim očekivanjima i spremnosti da se uči i prilagođava. Biznis plan nije samo formalni dokument potreban za dobijanje subvencije - to je vaša mapa puta koja vam pomaže da sagledate sve aspekte poslovanja pre nego što uložite i prvi dinar.

I za kraj, možda najvažniji savet koji se može čuti od iskusnih preduzetnika: ne dozvolite da vas strah od neuspeha spreči da pokušate. Ako imate dobru ideju, ako ste spremni da radite više i duže nego što ste ikada radili za nekog drugog, i ako imate makar minimalnu finansijsku rezervu za prvu godinu - vredi pokušati. Jer, kako kaže jedna stara izreka, i neuspeh je škola, a iz te škole se izlazi mudriji i spremniji za sledeći pokušaj.