Kako odabrati pravi fakultet kada ti se čini da nema dobrog rešenja

Gotovo da ne postoji maturant koji se bar jednom nije zapitao: „Šta ako izgubim još jednu godinu?“ ili „Šta ako završim nešto što me ne interesuje, a posao opet ne mogu da nađem?“. Prelazak iz srednje škole na fakultet retko je jednostavan, a dodatni pritisak dolazi od porodice, loše finansijske situacije ili straha od nepoznatog. Cilj ovog teksta nije da vam da gotov odgovor, već da vam pomogne da razumete mehanizme donošenja ove važne odluke.

Zašto nas izbor fakulteta toliko plaši

Svaka ozbiljnija odluka nosi određenu dozu nelagode. Kada mlada osoba shvati da je odluka o studiranju istovremeno i odluka o budućoj karijeri, egzistenciji i društvenom statusu, taj teret ponekad deluje nesavladivo. Posebno je teško onima koji su već imali iskustvo sa pogrešnim izborom. Obnova godine, prekid studija ili prosto osećaj da su dve godine bačene - sve to stvara blokadu. Međutim, ono što se često zaboravlja jeste da je promena smera u današnjem obrazovnom sistemu mnogo češća nego što se misli. Veliki broj studenata menja fakultet posle prve godine, a mnogi to urade i nakon gubitka jedne ili dve godine. Te godine nisu izgubljene; one su vredna lekcija o sebi i svojim afinitetima.

Loša finansijska situacija dodatno otežava ovaj proces. Kada se postavi pitanje „da li će moji moći da plate školarinu ako ne upadnem na budžet“, cela perspektiva se menja. Činjenica je da država obezbeđuje značajan broj budžetskih mesta, ali je konkurencija na pojedinim fakultetima veoma jaka.

Školski uspeh i bodovi: Važan adut, ali ne i jedini

Podatak da iz srednje škole nosite 37 ili 38 bodova od mogućih 40 zaista jeste odlična startna osnova. To znači da ste već u prednosti prilikom formiranja rang liste. Međutim, put do budžeta se ne završava tu. Prijemni ispit je filter koji često presuđuje. Neretko se dešava da odlični đaci iz srednje škole podbace na prijemnom upravo zato što se previše oslanjaju na svoje dosadašnje ocene. S druge strane, oni sa nešto slabijim uspehom mogu da „preskoče“ prag odlično urađenim testom.

Ključ je u balansu. Ako već imate visok prosek, obavezno to iskoristite kao vetar u leđa i posvetite se pripremi barem dva meseca pre ispita. Zbirke zadataka, pripremne nastave na fakultetu ili čak privatni časovi mogu napraviti ogromnu razliku. Ne treba se plašiti ni toga da neko sa slabijim prosekom upiše budžet - to su često ljudi koji su jednostavno bolje savladali gradivo koje se traži na prijemnom.

Afiniteti naspram perspektive: Večna dilema

Na gotovo svakom forumu i u svakom razgovoru postavlja se pitanje: Da li studirati ono što voliš ili ono što je traženo? Iskustva starijih generacija pokazuju da forsiranje profesije samo zbog plate ili statusa retko donosi dugoročno zadovoljstvo. Kada se upiše nešto što ne interesuje, čak i ako je to nešto deficitarno na tržištu rada, studije postaju muka, padaju godine, a motivacija opada. Na kraju se često desi da se takve studije napuste. S druge strane, slepo praćenje isključivo hobija, bez ikakvog osvrta na realnost tržišta, može dovesti do toga da nakon diplomiranja nemate gde da se zaposlite.

Idealno rešenje, ako postoji, jeste ukrštanje onoga što vas zaista zanima sa onim što ima smisla u ekonomskom smislu. Ako volite prirodu i decu, a dobro vam ide hemija, logično je istražiti mogućnosti u prosveti, pedagoškim smerovima ili čak medicini. Ako volite jezike, ali ne želite u prosvetu, moguće je razmisliti o turizmu, međunarodnim odnosima ili čak informacionim tehnologijama gde je znanje engleskog neophodno.

Mit o fakultetu kao garantu posla

Prošla su vremena kada je diploma značila siguran posao. Danas, sa diplomom u ruci, mnogi ljudi sede na birou ili volontiraju godinama. Tržište je prezasićeno u pojedinim oblastima, posebno kada su u pitanju društvene nauke. Ipak, to ne znači da je diploma nepotrebna. Ona je i dalje ulaznica za mnoge pozicije, ali više nije dovoljna. Poslodavci sve više cene dodatne veštine: poznavanje stranih jezika, digitalnu pismenost, radno iskustvo tokom studija i preporuke.

Zanimljivo je da čak i oni fakulteti koji slovе za veoma teške, poput medicine, elektrotehnike ili farmacije, ne garantuju instant zaposlenje. Istina je da je potražnja za inženjerima, informatičarima i matematičarima i dalje visoka, ali se i tu konkurencija zaoštrava. Ono što razlikuje uspešne od onih koji čekaju jeste upornost, prodornost i spremnost na stalno učenje.

Kolege koje su završile pravni fakultet svedoče da se posao često pronalazi već u prvim nedeljama nakon diplomiranja, pod uslovom da se ulaže dodatni napor i da postoji fleksibilnost. Drugi, sa istom diplomom, mesecima tragaju za pripravničkim mestom. Suština je da diploma jeste obećanje, ali samo je ona osoba može pretvoriti u garantovano zaposlenje.

Kako se nose oni koji su „izgubili“ godinu ili dve

Čest je osećaj da ste zakasnili ako niste upisali fakultet odmah nakon srednje škole. Međutim, iskustva pokazuju da je pauza ponekad i korisna. Godinu dana provedenu u traženju posla, volontiranju ili jednostavno odmoru od formalnog obrazovanja može razbistriti um. Neko će za to vreme shvatiti da ne želi da sedi u kancelariji i radije će odabrati terenski rad; neko drugi će otkriti afinitet prema radu sa ljudima koji ranije nije bio očigledan.

Veliki broj uspešnih ljudi je menjao fakultete, upisivao drugi ili treći put, ili završio studije znatno kasnije od svojih vršnjaka. Ono što je zajedničko svim tim primerima jeste da odustajanje nije bila opcija, već samo preusmeravanje. Nije strašno ni ako prva godina prođe loše, pa se desi obnova. To je signal da nešto nije kako treba, a ne kraj sveta.

Praktičan savet: Šta sve možete da radite sa određenim diplomama

Pre nego što se konačno opredelite, korisno je „preslikati“ sebe za dvadeset godina i pokušati zamisliti kako izgleda vaš radni dan. Evo malo detaljnijeg pregleda nekih popularnih oblasti i onoga što one nude.

Prirodne i tehničke nauke

Medicina i farmacija: Ovo su dugi i teški fakulteti, ali sa diplomom se otvaraju vrata ka sigurnim, iako ne uvek dobro plaćenim, poslovima. Farmaceuti ne rade samo u apotekama; postoji velika potražnja u proizvodnji lekova, laboratorijama i predstavništvima farmaceutskih kuća. Medicina donosi mogućnost specijalizacije i odlaska u inostranstvo, ali je potrebno računati na više godina pripravničkog i specijalističkog usavršavanja.

Matematika, fizika i informatika: Ovi kadrovi su deficitarni i traženi, posebno informatičari. Fakultet tehničkih nauka (FTN) i Prirodno-matematički fakultet (PMF) nude smerove koji obećavaju dobru karijeru, ali zahtevaju ozbiljno razumevanje matematike. Čak i ako vam matematika nije jača strana, redovan rad i vežbanje često daju rezultate. IT industrija u Srbiji je razvijena i traži kvalitetne kadrove, a posebno se cene programeri, administratori baza podataka i inženjeri.

Geografija i geoinformatika: Relativno lakši smerovi koji, uz dodatno učenje jezika, mogu otvoriti mogućnosti za rad u inostranstvu ili u turističkim agencijama. Demografija i prostorno planiranje su oblasti koje omogućavaju zapošljavanje u državnoj upravi i nevladinim organizacijama.

Građevinarstvo i arhitektura: Arhitektura zahteva kreativnost i talenat, ali i skupoceno školovanje. Pripreme za prijemni su gotovo obavezne, a troškovi materijala tokom studija su visoki. Ipak, diploma arhitekture priznata je svuda u svetu. Građevinarstvo nudi stabilnije i konvencionalnije zaposlenje.

Društvene nauke i jezici

Filološki fakultet: Studije jezika i književnosti pružaju široko obrazovanje, ali su mogućnosti zaposlenja često ograničene na prosvetu i prevođenje. Problem je što veliki broj ljudi danas govori engleski, a mnogi su se vratili iz inostranstva i poseduju znanje izvornog govornika. Najisplativije je učiti takozvane retke jezike poput arapskog, kineskog ili skandinavskih jezika, mada je konkurencija i tu sve veća. Znanje jezika je uvek plus, ali retko kada glavni uslov za dobar posao.

Psihologija: Interesovanje za ovaj fakultet je ogromno, a upasti na budžet je izuzetno teško zbog visokog broja bodova. Nakon završetka, posao se može tražiti u školama, domovima zdravlja, ljudskim resursima i marketingu. Međutim, stekao se utisak da psiholozi u državnim službama nisu uvek dovoljno motivisani ili adekatno plaćeni, što stvara lošu sliku o ovoj profesiji. Ipak, privatna praksa i rad u velikim kompanijama donose značajno veće prihode.

Pravo: Pravnika ima mnogo i konkurencija je velika. Nakon diplomiranja sledi pripravnički staž i pravosudni ispit. Oni koji to izguraju mogu da rade kao advokati, sudije ili tužioci, ali početni uslovi su često teški. Ipak, oni koji su istrajni i odlučni u stvaranju imena, kroz nekoliko godina dolaze do zavidnih pozicija i zarade.

Novinarstvo i komunikologija: Danas gotovo svako može biti novinar, što znači da diploma ovog fakulteta nije garancija uspeha. Prosečne plate u medijima su niske, a uslovi rada često nesigurni. Ipak, smerovi poput odnosa sa javnošću (PR) i digitalnog marketinga imaju perspektivu u privatnom sektoru.

Značaj profesionalne orijentacije i samospoznaje

Kada ste potpuno zbunjeni i ne znate šta da upišete, testovi profesionalne orijentacije mogu biti koristan alat. Neki su ih besplatno radili u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i otkrili ono što već i sami znaju: da su skloni vizuelnim umetnostima, analitičkom razmišljanju ili radu sa ljudima. Drugi su bili razočarani rezultatima, ali i to je vredna informacija - jer ukazuje na to da nijedan test ne može da zameni vaš unutrašnji osećaj.

Razgovor sa psihologom ili pedagogom takođe može pomoći, ali pod uslovom da naiđete na zaista posvećenog stručnjaka. Na žalost, iskustva iz domova zdravlja i škola pokazuju da nekada ljudi na tim pozicijama rade samo da bi otaljali posao, pa se umesto podrške dobiju floskule. Ipak, to ne treba da obeshrabri. Postoje i oni koji se trude i koji su spremni da saslušaju i usmere.

Kako se postaviti kada je novac ograničavajući faktor

Realnost je da mnogi mladi ljudi u Srbiji ne mogu da priušte privatne fakultete, skupe pripreme ili odlazak u drugi grad. U tom slučaju, treba dobro proceniti odnos uloženog i dobijenog. Visoka poslovna škola, na primer, nudi smerove sa nižom školarinom i kraćim trajanjem, a nakon nje se može konkurisati za posao ili čak nastaviti na fakultetu. U nekim gradovima postoje dobre opcije i van Beograda. Filološki fakultet u Kragujevcu, na primer, imao je značajno nižu školarinu od beogradskog, a nudi slične mogućnosti.

Takođe, treba razmisliti i o radu tokom studija. Neki fakulteti (poput učiteljskog) podrazumevaju obavezna predavanja i praksu, pa je nezamislivo raditi uporedo. Drugi su fleksibilniji i omogućavaju studentima da zarađuju. Ako ste prinuđeni da radite, birajte smer koji to dozvoljava, ili se opredelite za fakultet sa manjim brojem obaveznih predmeta.

Strah od „levih“ fakulteta i potcenjenih zanimanja

Postoji izvesna predrasuda da su neki fakulteti „lakši“ ili da se sa njihovom diplomom „ništa ne može“. Tu spadaju poljoprivreda, šumarstvo, geografija ili više škole. Međutim, i sa ovim diplomama se može naći posao - čak i u inostranstvu. Hortikultura, pejzažna arhitektura i geodezija su tražene struke, pogotovo u razvijenim zemljama gde se ulaže u uređenje prostora. Ono što je najvažnije jeste da ne dozvolite da vas spoljašnji komentari obeshrabre.

Specijalne napomene o medicini i sličnim oblastima

Jedno od čestih razočaranja dolazi kada maturanti shvate da ne mogu upisati medicinu jer nisu završili gimnaziju, medicinsku ili veterinarsku srednju školu. Ovo je zaista bolno, ali nije nepremostivo. Postoji mogućnost prekvalifikacije, a postoje i srodne oblasti poput stomatologije, farmacije ili defektologije (specijalna edukacija i rehabilitacija). Rad sa decom i pružanje pomoći mogući su i kroz pedagogiju, logopediju ili psihologiju.

Za one koji sanjaju da postanu lekari, a ne ispunjavaju formalne uslove, vredi istražiti i privatne fakultete u regionu ili inostranstvu, mada to zahteva veća finansijska ulaganja.

Zaključak: Obrazovanje kao temelj, a ne cilj

Konačna odluka o tome šta upisati je izuzetno lična i ne postoji univerzalan odgovor. Ono što je sigurno jeste da je obrazovanje dragoceno, čak i kada vam ne donese odmah posao. Ono oblikuje način razmišljanja, širi vidike i omogućava vam da se snađete u različitim životnim situacijama.

Ako ste u prilici, ne žurite previše. Ponekad je bolje pričekati godinu dana, zaposliti se na neko vreme, pohađati kurseve ili obaviti razgovor sa profesionalnim savetnikom, nego upisati nešto tek da bi se nešto upisalo. Upamti: niko nije izgubljen zato što je promenio smer ili malo kasnije krenuo na put kojim želi da ide.

Ono što je važno jeste da ostanete uporni, da ne odustajete na prvoj prepreci i da ne zaboravite da je uspeh u karijeri rezultat mnogo više od same diplome. To su radne navike, spremnost na celoživotno učenje, proaktivnost u traženju prilika i, na kraju, splet okolnosti na koje ne možete uvek uticati. Srećno u izboru, jer taj izbor, ma koliko težak bio, jeste vaš - i to je ono što ga čini vrednim.