Beogradska pozorišna scena: gde kupiti karte, šta vredi gledati i kako proći jeftinije

U svetu u kome ekrani dominiraju svakodnevicom, odlazak u pozorište polako ponovo postaje ritual. Sve je više onih koji se radije odlučuju za živi kontakt sa glumcima, za onu neponovljivu atmosferu sale i tremu pred podizanje zavese. Beogradska pozorišna scena u poslednjih nekoliko sezona pršti od kvalitetnih komada, zanimljivih koprodukcija i gostovanja o kojima se priča danima. Ipak, mnogima i dalje nije najjasnije kako najpametnije doći do ulaznica, gde se kriju najveći popusti i koje predstave zaista zaslužuju da se pred njima čeka u redu na blagajni.

Dve harizme ne gine, urnebes i emocija: zašto je scena tako živa

Svako ko makar jednom mesečno svrati u neko od prestoničkih pozorišta, zna da nijedno veče nije isto. Ponekad je u pitanju komad od koga publika bukvalno plače od smeha - onaj osećaj kada vas dve harizme ne gine, kako često umeju da kažu ljubitelji dasaka koje život znače. Drugi put su to drame od kojih zastane dah, gde vlada tišina, a na kraju i knedla u grlu. Raznolikost repertoara je zaista impresivna, a posebno raduje što se i mlađa publika sve više interesuje, što se vidi po rasprodatim salama za komade koji se igraju mesecima unazad.

Ono što svakako ohrabruje jeste i činjenica da više nije neophodno biti član nekog zatvorenog kruga da bi se došlo do dobre karte. Postoji mnogo načina, od klasične kupovine na blagajni do rezervacija preko interneta, a svako pozorište ima svoju malu filozofiju kada su popusti u pitanju.

Prvi put u pozorištu: kako se ne izgubiti u moru ponude

Za one koji tek planiraju svoj moj prvi put u nekoj od velikih kuća, važno je znati nekoliko osnovnih stvari. Prvo, ne treba se plašiti da se dođe i pola sata ranije kako bi se u miru prelistao program, prošetalo foajeom i osetila ta posebna energija. Drugo, garderoba nije uslovljena strogim kodeksom, ali pristojno odevanje je uvek znak poštovanja prema izvođačima i drugim posetiocima. I treće, danas je apsolutno moguće pogledati i najtraženije predstave, poput čuvene velike drame ili legendarnog mjuzikla čikago, ukoliko se isprate termini puštanja karata u prodaju.

Često se na društvenim mrežama može pročitati i pitanje: „Inače, jel se i dalje igra moj prvi put?“ - što se ne odnosi na konkretnu predstavu, već na onu zebnju pred nepoznato. Svako ko je jednom ušao u salu, vrlo brzo shvati da je pozorište mnogo pristupačnije nego što se na prvi pogled čini.

Cene karata i kako ih platiti manje

Kad je reč o budžetu, raspon cena je širok i prilagođen svakom džepu. Za popularne mjuzikle u pozorištu na terazijama, ulaznice se kreću od 700 do 1500 dinara, pa i više za premijerna izvođenja. Sa druge strane, u pojedinim kućama moguće je proći i znatno povoljnije. Na primer, u pozorištu slavija prva tri dana u mesecu gotovo sve predstave dostupne su za svega 300 dinara. Za one koji kupuju preko kluba ljubitelja pozorišta, popusti umeju da budu i do 50 odsto, pa tako karta od hiljadu dinara može izaći i svega 500 kinti.

Često se može čuti preporuka: „Karta i to super mesto me izašla 500 kinti, ali sa popustom preko kluba ljubitelja pozorišta, inače su 1000 i 700 u vuku“. Upravo tako - članstvo u klubu donosi pristup povlašćenim rezervacijama i često boljim mestima u parteru ili na balkonu. Slične akcije povremeno organizuje i madlenianum, sa svojim happy day ponudama, kada se za neke od najtraženijih mjuzikala poput rebeke ili jadnika mogu pronaći karte upola cene.

Za studente i one sa indeksom, dobra vest je da mnoga pozorišta imaju posebne pogodnosti. Čak i bez indeksa, ako dođete pola sata pre početka predstave, u nekim kućama poput narodnog pozorišta na sceni Raša Plaović, preostale karte za stajanje umeju da se spuste i na svega 100 do 200 dinara. Doduše, tu uvek postoji doza nesigurnosti - kao i sa onim čuvenim danom kada se dele karte u pola cene, pa se pitamo: „da li daju neke bezvezne predstave ili tipa i one popularnije“. Iskustva su podeljena, ali vredi probati.

Šta se najviše traži: od mjuzikla do crne komedije

Kada je reč o ukusima, ponuda je toliko šarena da zaista svako može pronaći nešto za sebe. Ljubitelji vedrih nota i raskošne scenografije već godinama ne propuštaju mjuzikle na Terazijama. Čikago, cigani lete u nebo, zona zamfirova, brilijantin ili nešto noviji mamma mia - sve su to naslovi koji pune sale i o kojima se priča danima posle odgledanog. Naročito je interesantno kada se u istom komadu nađu i muzičke zvezde i dramske legende, pa se dobije ona posebna energija u kojoj pesma i igra prosto ponesu gledalište.

Sa druge strane, oni koji vole da se od srca nasmeju, često posežu za komedijama. Gospodja ministarka u izvođenju ansambla boško buha, ali sa gostovanjima i u drugim gradovima, pruža urnebesno veče u kome jedan glumac igra glavnu žensku ulogu sa toliko šarma i duha da prosto ne možete da ne aplaudirate. Upravo za tu predstavu mnogi kažu da ih dve harizme ne gine - i zaista, retko ko iz sale izađe a da nije iskrenuo vilicu od smeha.

Klaustrofobična komedija, eling, razbijeni krčag i kultni sviraj to ponovo sem u beogradskom dramskom pozorištu, takođe su naslovi koji se rado preporučuju. Ne treba zaboraviti ni zenidba i udadba u narodnom pozorištu - o kojoj se često vodi polemika da li je isuviše iskarikirana ili baš zbog toga urnebesna - kao i važno je zvati se ernest, predstavu koja polazi od Oskarovog duha i deli publiku na one koji je obožavaju i one koji smatraju da je prenaglašena. Baš ta podeljenost čini je još interesantnijom.

Urnebes i suze: drame koje ostavljaju trag

Nije sve u smehu, naravno. Neke od najposećenijih predstava u Beogradu upravo su one koje teraju na razmišljanje. Velika drama u narodnom pozorištu već dugo slovi za komad koji se mora pogledati. Priča koja obuhvata decenije, sa glumačkim bravurama koje iznova oduševljavaju, neretko izmami i smeh i suze. Za nju karte treba loviti čim se repertoar objavi, jer planu za svega nekoliko dana. Slično važi i za kad su cvetale tikve, let iznad kukavičjeg gnezda i mlađanog palilulskog romana, gde mladi glumci pokazuju zrelost koja iznenađuje i najveće skeptike.

Za one koji vole nešto mračnije i izazovnije, tu su komadi poput hadersfilda ili put u damask. To su predstave koje ne ostavljaju nikoga ravnodušnim - nakon njih se dugo ćuti, pažljivo se biraju reči i gotovo uvek se po izlasku iz sale povede žustar razgovor. Nije redak slučaj da se upravo za ovakve naslove traži karta i po nekoliko meseci unapred, a kada se konačno sedne u fotelju, vreme proleti neverovatnom brzinom.

Gostovanja i skriveni dragulji manjih scena

Beograd ima tu sreću da osim velikih nacionalnih teatara postoji i niz manjih scena i alternativnih prostora koji neretko prirede pravo osveženje. Tako se mogu videti predstave za svega 200 dinara u studentskim domovima kulture, kao i u pojedinim opštinskim ustanovama. Atelje 212 redovno izbacuje komade koji postaju hitovi - od terapije, preko konstelacija, do tanga i avgusta u okrugu osejdž. Tu se može čuti kako publika posle predstave jedno drugom kaže: „nijedna predstava me nije nasmejala tako kao generalna proba samoubistva“, misleći upravo na neke od naslova koji se igraju baš na tim daskama.

Vrlo često se dešava da predstave iz drugih gradova gostuju u Beogradu, i obrnuto - beogradske trupe obilaze Pančevo, Novi Sad, Kragujevac. Upravo tako je i jedan ljubitelj pozorišta nedavno podelio iskustvo: „moj prvi put se igra definitivno, gostovali su u pančevu u novembru“. I zaista, ukoliko se ne stigne do centra prestonice, uvek postoji opcija da se predstava pogleda na gostovanju, često po još povoljnijim cenama i u intimnijoj atmosferi.

Saveti iskusnih posetilaca

Iskusni ljubitelji pozorišta znaju da je najvažnije pratiti objave na samom kraju meseca. Tada se obično formira repertoar za naredni mesec i blagajne kreću sa prodajom. Za one koji su članovi kluba ljubitelja pozorišta, rezervacije često kreću i nekoliko dana ranije. Nije mali broj onih koji ujutru, čim se sajt ažurira, već u redu čekaju ispred blagajne. I zaista, u današnje vreme kada su neki naslovi večito rasprodati, dobra organizacija je pola posla.

Još jedna korisna informacija odnosi se na mesta u sali. Mnoge dvorane, poput onih na Terazijama, imaju uzvišene redove u parteru tako da se sa svakog mesta odlično vidi. Sa druge strane, na trećoj galeriji narodnog pozorišta, za male pare treba poneti dvogled, ali i to je svojevrstan doživljaj. Kada su u pitanju mjuzikli, opšti je savet da se uzmu mesta bliže bini kako bi se uživalo u mimici i kostimima iz prvog reda. Naravno, to često znači i veći izdatak, ali vredi.

Vredi li dati 1600 dinara za kartu?

Pitanje koje se često provlači kroz razgovore ljubitelja pozorišta jeste: „vredi li tih 1500, 1600 dinara dati za predstavu?“ Odgovor gotovo uvek zavisi od toga šta konkretno volite da gledate. Ako ste raspoloženi za raskošne kostime, hit pesme i igru, mjuzikli poput spamalota ili viktor viktorije će vam verovatno ostati u najlepšem sećanju. Ukoliko više cenite oštru satiru i crni humor, onda se izdvajanje za ulaznicu u zvezdara teatru za dobrodošli u srbiju ili kumove čini kao ulaganje u nezaboravno veče.

Takođe, dosta toga se može pronaći i preko servisa grupne kupovine, gde se ponekad pojave i vaučeri za dve karte po ceni jedne. Na taj način se čak i najskuplji mjuzikli mogu pogledati za upola manje novca. Ipak, važno je napomenuti da se posle kupovine takvog vaučera obavezno treba javiti pozorištu i rezervisati tačan termin - u suprotnom lako se desi da se termini popune, a vaučer istekne.

Kultura ponašanja u sali

Ono što često pokvari utiske, jesu neprimereni komentari iz publike, telefoniranje ili, još gore, dovođenje dece na predstave koje apsolutno nisu za njih. Neretko se može čuti i opaska: „sama predstava je odlična, ali publika je sve samo ne pozorišna publika, klasična opštenarodna zabava“. I zaista, u sali se očekuje pristojnost: bez glasnog žvakanja, bez snimanja i obavezno isključen zvuk na mobilnom telefonu. Takođe, nije na odmet proveriti da li je predstava primerenog sadržaja ukoliko planirate da povedete nekog mlađeg - mnogi mjuzikli obiluju golotinjom, psovkama i temama koje nisu za dečije oči, što se nažalost često zanemaruje.

Kako izabrati pravu predstavu?

Nema univerzalnog recepta, ali jedan od najboljih načina jeste da se poslušaju iskustva drugih. Srećom, postoji veliki broj grupa i foruma gde se razmenjuju utisci. Tako se mogu dobiti iskrene preporuke za najnovije komade, ali i upozorenja na one koji su razočarali. Na primer, dok jedni kažu „preporucujem sviraj to sem, više mi se dopala od filma“, drugi tvrde „meni je zivot u tesnim cipelama zvezdara teatar, crna komedija, zanimljivo, dobri glumci, mada nisam ostala pod bogznakakvim utiskom“. Upravo ta šarolikost i jeste čar pozorišta - isto delo na različite ljude ostavlja potpuno različit utisak.

Ono što je sigurno, na repertoaru se uvek nađe nešto što će vas ili nasmejati do suza, ili naterati na duboko razmišljanje. Ako ste za smeh, birajte gospođu ministarku, klaustrofobičnu komediju ili nešto od Nušićevih komada. Ako tražite emociju koja se dugo pamti, velika drama i kad su cvetale tikve su siguran izbor. Za ljubitelje muzike i scenskog spektakla, čikago, cigani lete u nebo i rebeka su pravi praznik za oči i uši.

Još par reči o klubu ljubitelja pozorišta

Članstvo u klubu ljubitelja pozorišta je za mnoge postalo nezaobilazno. Osim popusta na karte, članovi imaju i mogućnost ranije rezervacije, što je presudno za hit predstave. Nekada je dovoljno i da se na licu mesta izgovori da ste član, ali sve češće se traži i potvrda. Učlanjivanje je jednostavno, a godišnja članarina se višestruko isplati već posle nekoliko kupljenih ulaznica. Posebno je zanimljivo što se preko kluba mogu naći i karte za rasprodate termine, jer klub često otkupi određeni kontingent karata pre zvanične prodaje. Tako da oni koji žele da izbegnu beskrajno čekanje u redu i nerviranje, svakako treba da razmisle o ovoj opciji.

Sezona je uvek u punom jeku

Uobičajeno je da se u oktobru otvara nova sezona i tada stižu i najiščekivanije premijere. Ipak, i tokom leta se dešavaju gostovanja i otvorene scene, pa je i tada moguće uživati u odabranim naslovima. Ono što posebno raduje jeste da se sve više mladih odlučuje za pozorište umesto bioskopa, jer kako umeju da kažu: „u poslednjih par godina sam apsolutno zanemarila pozoriste u korist bioskopa i planiram da izmenim to u skorije vreme“. I zaista, živa reč, neposredan kontakt sa glumcima i neponovljiva energija sale ne mogu se zameniti ni najboljim filmom.

Ono što je takođe ohrabrujuće jeste trend da se predstave ne svode samo na puke komedije sa jeftinim forama i psovkama. Naravno, ima i onih koje ciljaju na najniži ukus, ali sve je više ostvarenja koja i kroz humor šalju snažne poruke i podstiču na razmišljanje. Kad se desi da cela sala u jednom trenutku prasne u smeh, a već u sledećem zavlada grobna tišina, jasno je da su kreatori pogodili pravu meru.

Zaključak: pozorište čeka

Bilo da planirate svoj moj prvi put u nekom od velikih zdanja, ili ste već redovan posetilac koji traži sledeću dobru preporuku, beogradska pozorišna scena nudi zaista mnogo. Od povoljnih karata od par stotina dinara, do ekskluzivnih mesta u parteru za premijere - izbor postoji za svakoga. Ono što je zajedničko za sve koji jednom pređu prag, jeste želja da se što pre vrate. Jer u vremenu kada nam je smeh preko potreban, a suze ponekad olakšanje, nema boljeg mesta od pozorišne sale u kojoj se dve harizme ne gine, urnebes i emocija, smenjuju iz čina u čin, a posle ostaje samo da se kaže - hvala, i poželi sledeća karta.

Zato, pratite repertoare, ne ustručavajte se da pitate za popuste, učlanite se u klub ljubitelja pozorišta i prepustite se magiji koja se dešava kada se svetla ugase, a zavese podignu. Jer, kako je neko mudro primetio, svaka predstava je priča za sebe, a svaka priča je novi svet. A taj svet čeka upravo vas, taman toliko da ga otkrijete i prepričate dalje.